Историјска збирка

Археологија на Сталној поставци Музеја Војводине представљена је у три дворане. Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века. Наведена помоћна средства су коришћена за што боље дочаравање начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.

Усамљени остаци најстаријег насељавања на просторима Војводине из периода палеолита (старијег каменог доба) презентовани су илустрацијама на зидној површини и артефактима из тог периода са локалитета код Земуна, Ирига, Вршца.

Период првих земљорадничких седелачких култура на овим просторима неолита (6000-3200. пре н.е.) који је систематски истражен, детаљно је приказан путем насеља, некропола и експоната разних привредних грана, уметности и религија. Носиоци овог периода су становници више култура и културних група (Старчевачка, Винчанска, Потиска, Ленђелска), истражених на простору Војводине (Доња Брањевина код Оџака, Старчево, Голокут код Визића, Гомолава код Хртковаца итд.).

У периоду енеолита тј. бакарног доба, на територији Војводине јављају се нови етнички елементи из северне Паноније је и Трансилваније са карактеристичним начином сахрањивања у хумкама (Батка, Војловица код Панчева). Ови степски елементи из јужне Русије и Украјине сматрају се првим траговима Индоевропљана, насељених током трећег миленијума пре нове ере (3200-2000. пре н.е.).

Културе бронзаног доба (раног, средњег и касног) настале су мешавином остатака материјалне културе староседелаца и нових елемената, што је карактеристика за све културне периоде на овим просторима (2000-950. пре н.е.). Започета производња металургије у претходном периоду усавршава се налазима у утврђеним насељима (Гомолава, Феудвар код Мошорина, Градина на Босуту) и начином сахрањивања спаљивање покојника.