Завичајни музеј Рума, у оквиру Румског културног лета, а у сарадњи са Народним Музејем из Београда приредио је “Вечери археолошког филма”, у понедељак и уторак 29. и 30. августа 2022. године са почетком у 19:30 часова у Малој сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми. На отварању су, поред публике и представника медија, присуствовали председница Општине Рума Александра Ћирић, директорка Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић и организатор испред Завичајног музеја Рума Урош Николић кустос археолог.
У току две вечери приказано је пет изабраних филмова са 22. Међународне смотре археолошког филма.
Прво вече, у понедељак 29. августа приказана су три филма:
1. Вучедолска јаребица
Vučedol partridge
Режија: Darko Puharić
Хрватска 2021.
Трајање 50′
Птица је откопана на култном месту археолошког локалитета Вучедол 1938. године и представља јаребицу, а стара је око 5000 година.
Јаребица је пронађена укопана пред улазом у тзв. Мегарон ливача бакра, како је овај објект назвао немачки археолог Роберт Рудолф Schmidt који је 1938. водио истраживања на Вучедолу.
Простор тих истраживања је одвојен од остатка насеља те му је било тешко и приступати, а разлог је био по живот опасни ливачки занат који је само ливачима допуштао приступ. У његовом средишту пронађена је 1938. год. једна велика кућа, можда и највећа кућа вучедолске културе у којој су пронађене две пећи за ливање, пронађени су остаци калупа и остаци бакра – Мегарон. Две различите пећи означавају развојни процес од топљења руде до топљења метала. Мегарон је уједно био и култно место у којему се одавала почаст том занимању, али и новом божанству које им је помогло господарити ватром. Управо је грчко-римска митологија настојала објаснити ове цивилизацијске технолошке домете везане уз ливање и мењање структуре природе коју је ливач стварао. Многи после забежени митови говоре о богу ковачу, мајстору ковачкога умећа који кује оружје боговима и јунацима. Грчка митологија сачувала је спомен на те давне металурге. Говоримо о лику бога Хефеста као бога ковача. Налазимо и спомен једног мита који је повезан управо с Колхидом. Хефест је са својим знањима био од помоћи људима који се баве металургијом. Хефест, господар ватре и ковања, у скупу је великих олимпских богова. Оно што је свакако кључно за вучедолску културу јесте металургија. Управо се из тога разлога култура снажно проширила на готово циелу средишњу и југоисточну Европу. Пажљива анализа нових насеља показује да су заузели сва подручја с лежиштима бакра.
2. Острво Вјожи – словенска предстража у Костромској земљи
Остров Вёжи – славянский форпост в Костромской земле
Режија: Денис Мощенко, Анастасия Фишер
Русија 2018.
Трајање: 13’
Историја богатства руског села. На острву Вежа у Костромској области откривени су јединствени археолошки налази. Територија древне границе неким чудом није била поплављена током стварања резервоара Горки. Актуелну експедицију на острво Вежа организовало је Руско географско друштво о трошку председничке дотације. Шта су археолози пронашли?
3. Историјски пејзаж околина Галичког језера
Исторический ландшафт округи Галичского озера
Режија:
Русија 2020.
Трајање: 15’
Костромски археолози настављају да проучавају Галичко језеро. Током лета експедиције су се одвијале на насеље Унороз и насеље Вознесенское.
Друго вече, у уторак 30. августа биће приказана два филма:
1. Открили смо нови римски логор у селу Кремна
Режија: Фондација Неозоик
Србија 2021.
Трајање: 34’
Представљамо вам Археолошки журнал Фондације Неозоик. Видео је пројекат забавно-едукативног карактера и намењен је свима! Циљ нам је упознавање шире јавности са актуелним вестима из археологије у земљи и свету.
Eкипа археолога истражила је околину Кремне надајући се да ће наћи и трагове насеља мајстора, занатлија и породица војника које су пратиле војске. Одговарамо вам на питање како то археолози налазе нове локалитете!
2. Felix
Режија: Дејан Ђусић
Србија 2020.
Трајање: 31’
Академик Драгослав Срејовић, признат и цењен као један од највећих археолога 20. века, оставио је неизбрисив траг на пољу археолошке науке и тумачења порекла уметности. Истраживач и научник широких интересовања, огромног знања, изванредне интуиције, врсни интелектуалац, Срејовић је својим радом и открићима из темеља померио границе сазнања и схватања о праисторији и касноантичком добу.
