Завичајни музеј Рума организовао је презентацију археолошких радова на локалитету Аџине њиве – Брајково 2, у атару села Кленак.
Презентација је одржана у уторак 25.04.2023. године, у Конференцијској сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми, са почетком од 19 часова.
Локалитет су представљали: Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума, руководиоци истраживања др Драган Милановић, виши научни сарадник Археолошког института Београд и др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу, као и Момир Церовић, музејски саветник из Народног музеја Шабац.
Локалитет Аџине њиве – Брајково 2 у атару села Кленак евидентиран је давне 1967. године, приликом рекогносцирања које је извршио мр Драгана Поповића из Завода за заштиту споменика културе Сремске Митровице. Мања сондажна истраживања су обављена 1970. године од стране истог археолога. Током 2021. и 2022. године извршена су обимна заштитна археолошка истраживања на траси будућег ауто–пута Рума – Шабац, а том приликом је истражено 5 хектара локалитета који је директно угражен трасом. Тема ове презентације је упознавање јавности са досадашњим резултатима истраживања кроз призму хоризонталне и вертикалне стратиграфије, односа са околним локалитетима, са посебним освртом на неколико изабраних проналазака. Ово предавање има за циљ упознавање јавности са досадашњим резултатима археолошких радова, који дају изузетну основу за туристичку презентацију и валоризацију, као и научо истраживачки рад.
Локалитет је заслужено изазвао велику пажњу јавности, те је Конференцијска сала Културног центра била препуна. Презентацију су посетили и представници локалне самоуправе, Александра Ћирић, председница Општине Рума и Стеван Ковачевић, председник Скупштине Општине Рума.
Александра Ћирић, председница Општине Рума, нагласила је значај локалитета, како за научно-истраживачке радове, тако и за туристички потенцијал Општине Рума. Подржавајући прошлогодишње истраживање научног тима, председница Ћирић најавила је наставак обимне реконструкције Музеја, где ће сви пронађени предмети бити трајно смештени и изложени на сталној поставци.
Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума, истакао је да након годину дана од завршетка теренских истраживања, остало је да се ради на обради материјала и датовању узорака, као и прикупљању документације применом различитих методологија. Археологе који су учествовали на теренским истраживањима очекује огроман посао. Након тога, радиће се на научним радовима који ће бити скупљени у монографију Аџине њиве. Јавност је упозната са истраживањима која су спроведена у периоду од 2021. до 2022. године. Ово је био један од највећих археолошких пројеката у последњих 50 година у Србији. Истражено је око пет хектара локалитета, што је јединствени пример у нашој земљи да је толика површина истражена одједном. Велики напор и труд током 10 месеци непрекидног теренског рада. Свакодневно на терену је било више од 15 археолога и око 60 радника, што је довело до проналажења огромног броја предмета и материјала.
Драган Милановић,виши научни сарадник Археолошког института у Београду, истакао је да је реч о заиста великим истраживањима. Током три фазе истражена је веома велика површина и захваљујући томе пронађено је много разноврсних налаза из различитих периода, неки су заиста и епохални. На тако великој површини откривена су четири велика насеља која су најипозантнија, и то средњи век, конкретно 11 век, антички хоризонт, односно римски период који је заиста дао фантастичне резултате. Имамо треће насеље које је из касног бакарног доба, трећи до четврти миленијум пре нове ере, односно 5000 година старости, и имамо и можда најкомплекснију ситуацију са винчанским насељима, која су старости од преко 7.000 година.
Мирослав Кочић, управник Центра за архологију „Драгослав Срејовић“ на универзитету у Крагујевцу истакао је да овај пројекат није завршен, чак није завршен ни почетак пројекта. Ово је нешто што ће се истраживати дуги низ година, нарочито што јужни Срем и уопште овај део Срема на територији румске општине представља још увек један од недовољно истражених драгуља српске археологије. Постоји још неколико локалитета и управо је то једна од фантастичних ствари око организације винчанске културе где се тренутно покреће ревитализација, Винче, Белог брда и приступа винчанској култури где се Рума истиче као један од драгуља у истраживању Винче, нарочито због ових фантастичних налаза који су пронађени у селу Кленак.
Момир Церовић, археолог музејски саветник Народни музеј Шабац представио је врло интересантан налаз латенску, конкретније келтску пећ за печење керамике (грнчарска пећ). Господин Церовић је истакао да сваки нови локалитет и свака нова сонда да нешто ново, те да за 45 година бављења овим послом, на овом локалитету је пронађено доста тога што је први пут видео. Локалитет је заиста фантастичан за археологију.
Локалитет Аџине њиве је изузетно значајан за српску археологију. Евидентна је заинтересованост публика и стручне јавности за овај пројекат. У будућности ће се још говорити о пронађеним артефактима са Аџиних њива, а као што је и најављено неки од најзначајнијих проналазака биће изложени на сталној поставци Музеја.
