Предавање „Од етнолошког до модерног приказа вампира“ одржано je у оквиру Румског културног лета 27. јула са почетком од 20 часова, у башти Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ у Руми.
Јелена Арсеновић, виши кустос етнолог, припремила је богату и интригантну причу која нас је одвела у далека времена и народна предања која су обликовала веровања у постојање вампира. Смрти, болести, суше и очај су некада били објашњавани присуством језивих бића која су људима уливала страх у кости. Ови мрачни ентитети описивани су као свирепа, опасна, мрачна и застрашујућа створења чији је изглед будио страхопоштовање.
Посебно интересантно је веровање у вампира, које је било познато различитим словенским народима. Називи за ову мрачну фигуру имају сличне основе код Руса, Украјинаца, Белоруса и Бугара, што указује на општесловенску повезаност. Термин „вампир“ (вампире) прешао је границе Балкана и стигао до Европе захваљујући извештајима ревносних старешина аустријским властима о догађајима у селу Кисељеву (Велико Градиште) 1725. године.
Ово предавање нас је водило кроз путеве веровања у вампира, откривајући како се оно развијало од етнолошког до модерног приказа. Фасцинантно је сазнати како су вампири постали део две културне идеологије – балканске и западне, те како су пронашли своје место у популарној књижевности и кинематографији.
Предавању су поред многобројних посетилаца присуствовале и Александра Ћирић, председница Општине Рума и Биљана Поповић Јовановић, заменица председнице Општине Рума којима се овим путем захваљујемо на присуству и подршци нашим програмима.
