Експонат уписан под називом „Писарски сто“ у фонду Историјског одељења Завичајног музеја Рума примерак је намештаја који се користио у раном канцеларијском пословању. Најчешће за ручно уписивање, вођење финансијско-књиговодственог или другог административног садржаја у за то предвиђеним различитим евиденционим књигама. Време и место настанка, као ни творац писаћег стола није забележен у музејској документацији овог предмета. Иако на њему не постоји жиг произвођача, који би указао на радионицу, место и период настанка, на основу карактеристика и начина израде можемо га датирати у последњу четвртину 19. или сам почетак 20. века. Ово потврђују и слични очувани примерци широм света за које постоје подаци о времену настанка. Сто је изворно био део мобилијара адвокатске канцеларије др Шандора, Александра Фишера од Јарка (Sandor Fischer de Jarak, 1878-1936) , румског племића, адвоката и краљевског јавног бележника, по сећању и сведочењу др Романа Соретића, који је у периоду 1933-1936. године био службеник – приправник у овом познатом румском правничком бироу (Фајфрић 2008: 299, 317). После изненадне смрти др Фишера, његову канцеларију, клијенте и предмете преузео је вршњак, такође племић, румски адвокат др Гвидо Соретић (1878-1960) – отац др Романа. После неколико година, током Другог светског рата, канцеларија је наставила с радом у аутентичном амбијенту, без битнијих измена опреме. Стојећи писаћи сто је и даље био део овог ентеријера. После ослобођења, адвокатска канцеларија др Шандора Фишера, непуну деценију после његове смрти, престаје с радом. Нешто од очуваног и употребљивог намештаја, између осталог и стојећи канцеларијски писаћи сто прелази у стару зграду румског Магистрата (из 1837.) у власништво новоформиране месне управе. Читаве две деценије остаје у њеном поседу, а потом у виду поклона стиже у музејску збирку.
