У петак, у Холу Културног центра „Брана Црнчевић“ од 18 часова, приређено је свечано отварање изложбе „Шешири из колекције Музеја Војводине“, ауторке Милкице Поповић, музејске саветнице.
Модератор програма био је Мирослав Нинковић. Публику је поздравио Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, а потом је о изложби говорила Милкица Поповић, музејска саветница, ауторка изложбе.
Ауторка изложбе говорила је о историји шешира која је веома дуга. Тешко је утврдити када су настали први шешири, али историја им је веома дуга и сеже до старих цивилизација. Шешири какве данас познајемо појавили су се крајем 18. века, а са њима, током 19. и 20. века и занати модискиње-машамоде и шеширџије.
На самом почетку шешир је имао функцију да заштити главу од временских прилика, а касније је постао више од одевног предмета. Као обавезни део мушке и женске одеће у различитим периодима грађанског друштва, шешир је представљао статусни симбол грађанства и имао је своју естетску и уметничку вредност.
Кроз своју естетску функцију, постали су начин модног изражавања. Шешири кроз историјску призму егзистирају у све разноврснијим моделима у складу са годишњим добима и модним трендовима. Израђивани су од различитих материјала и украшавани детаљима који су се мењали из сезоне у сезону.
У Паризу је израда шешира постала више од заната и стекла статус уметности за шта је најзаслужнија била Каролина Ребу. Током 20-их и 30-их година 20. века, у свету је радио велики број модискиња, чији су шешири по дизајну и савршенству израде били више од аксесоара високе моде, као и познати модни креатори који су дизајнирали и шешире – Коко Шанел и Елза Скјапарели.
Модни трендови из Париза, преко Беча и Будимпеште стизали су у Војводину захваљујући разноврсним модним листовима, а самом израдом шешира бавиле су се машамоде (од франц. marchande de modes – модискиња). Њихова делатност је већ половином 19. века била позната у већини војвођанских градова. Рад машамодa није се сводио само на израду шешира већ и на друге модне детаље попут рукавица, крагни, трака, машни и вештачког цвећа.
Посетиоци ће на изложби имати прилику да виде око 40 шешира које се чувају у збирци Музеја Војводине. Такође биће изложено и неколико модних листова с краја 19. века.
У музичком делу програма учествовала је талентована Јелена Станковић, студенткиња II године Академије уметности у Новом Саду у класи проф. др ум. Биљане Горуновић и наставница клавира у ОМШ „Теодор Тоша Андрејевић“ Рума – издвојено одељење у Старој Пазови. Млада пијанисткиња извела је 2. и 3. став клавирског концерта у Де– дуру аустријског композитора Јозефа Хајдна.
Испред локалне самоуправе публици се обратила Александра Ћирић, председницa Општине Рума, која је и званично отворила изложбу. Председница је овом приликом подржала сарадњу два музеја и истакла задовољство што је изложба Музеја Војводине гост нашег музеја.
Изложбу шешира публика ће моћи да погледа до 03. марта 2023. године. Улаз је слободан.
Добро дошли!
