Изложба под називом Традиција вашара у Србији, отворена je у Холу Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми у недељу, 3. септембра 2023. године, од 19 часова.
Изложба приказује репродуковане фотографије, писану и аудио-визуелну грађу из фондова Етнографског музеја у Београду, Музеја Војводине, Народних музеја: Шумадије, Зрењанина, Ваљева, Зајечара, Крајине, Крушевца, Краљева, Чачка, Шапца, Панчева, Параћина, као и Музеја Старо село Сирогојно, Завичајног музеја у Књажевцу, Завичајног музеја Рума, Историјских архива „Тимочка крајина“ и у Панчеву, Музеја Понишавља у Пироту и Музеја „Рас“ у Новом Пазару. Такође, и фотографије из приватне колекције Душана Динића из Неготина и из електронских извора.
Координатор изложбе, виши кустос у Музеју града Новог Сада, Ивана Јовановић Гудурић, поводом изложбе „Традиција вашара у Србији“ назначава: „Током претходних деценија етнолози запослени у музејима су прикупили вредну грађу о најзначајнијим вашарима на нашим просторима, а многи то чине и данас, Ради се о архивалијама, фотографијама и видео записима насталим од средине 20. века до данашњих дана“, напомињући да је идеја обједињавање постојеће грађе уз приказивање најширој јавности, као и промоција заједничког рада етнолога ради презентације културног наслеђа.
На отварању су присуствовали Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, те чланице етнолошке секције Музејског друштва Србије, Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос у Музеју града Новог Сада, Љиљана Трифуновић, музејски саветник у Музеју Војводине и Јелена Арсеновић, виши кустос у Завичајном музеју Рума.
Изложбу је свечано отворила председница етнолошке секције Музејског друштва Србије и координаторка пројекта Ивана Јовановић Гудурић, која је истакла свој понос због овог пројекта који је успешно реализовала етнолошка секција.
Ова изложба је резултат сарадње 18 музејских институција и укупно 24 аутора, а идеја за њу се родила управо у Руми, на једном од окупљања етнолошке секције.
Концепт изложбе истражује шта заправо представља вашар, његов значај у историји, утицај на економски развој наших крајева, те његову функционалност у нашој традиционалној култури као место друштвених окупљања и забаве.
Изложба ће бити отворена до 15. септембра. Улаз је слободан!
