Један од највреднијих и најважнијих експоната у фонду Збирке докумената Завичајног музеја Рума је цеховска повеља румским занатлијама цара Франца I из 1818. године. Представља пример врло квалитетног занатско – уметничког рада. По прецизности издраде, естетском утиску, комплетном садржају и степену очуваности спада у сам врх преосталих сачуваних исправа, а посебно цеховских повеља тог периода, не само у Војводини, већ и много шире.
Повеља је повезана у чврсте корице пресвучене црвеним плишем, уобичајеним за већину докумената Дворске коморе, које су у угловима декорисане позлаћеним апликацијама стилизоване флоралне форме. На централној позицији предњих корица је аплициран позлаћен државни грб краљевине Угарске у венцу житног класја и винове лозе са гроздовима. Повеља се састоји од 16 унутрашњих пергамент листова са заштитним листовима клобучне хартије између њих. У простор између бочног повеза и сложених листова уметнут је вишеструко упредени гајтан са златним нитима који на крају има округлу металну позлаћену кутију поклопца украшеног концентричним бордурама различитих геометријских мотива, у којој је отисак царског печата у црвеном воску. На самом почетку повеље осликани су ликови заштитника – патрона румских занатлија, католичке занатлије су за свог свеца добиле Светог Флоријана, а православне Светог Николу. У повељи су дефинисана правила која су важила и поштовала се у занатској делатности тадашње локалне мултинационалне и мултиконфесионалне средине.
Постојање ове занатске повеље је прави доказ о принципу уважавања свих, па и мале провинцијске средине на рубу велике царевине, која је поседовала процењене развојне потенцијале на корист читаве заједнице.
