U utorak 24. septembra u Zavičajnom muzeju Ruma održana je projekcija dokumentarnog filma „ŽUTI AUTOBUS“ autorke Radmile Todić – Vulićević.
U Rumi prikazan film o svakodnevici srpske dece na KiM
U Zavičajnom muzeju Ruma sinoć je prikazan dokumentarni film „Žuti autobus“, koji govori o životu dece u južnoj srpskoj pokrajini.
Film prikazuje život i školovanje 1,500 učenika iz 22 sela, koji svakog dana žutim autobusima putuju do škole u Gračanici i Lapljem Selu i natrag do kuće. Pri osnovnim školama u Gračanici i Lapljem Selu, smeštene su sve srednje škole izmeštene iz Prištine. Autobusi pređu preko 1.000 kilometara dnevno.
Autorka filma, pesnikinja i hroničarka Radmila Todić Vulićević, radila je u Opštini Gračanica kao ekonomista u sektoru za javni gradski prevoz, a za svoj film kaže da je to priča o dostojanstvu i trpljenju na jedan poseban način.
„Ja sam želela da pokažem dostojanstvo življenja tih ljudi, jer u svakoj kući je neko putovao tim autobusom. Nema roptanja, nema nezadovoljstva, nego je na licima te dece osmeh iako žive u teškim uslovima. Materijalna sredstva za snimanje filma nisam imala, ali sam imala jaku želju da pokažem tu priču svima“, poručuje Radmila.
Zorana Lazić se „žutim autobusom“ vozila od 2002. do 2006. godine, kao učenica Ekonomsko-trgovinske škole, koja je iz Prištine izmeštena u Laplje Selo. Danas je ekonomista i radi u Opštinskoj upravi u Gračanici i kaže da Radmila nije samo rediteljka ovog impozantnog primera života mladih ljudi u uslovima geta.
„Pored toga što je ona realizovala film u teškim uslovima, ona je naša duhovna majka koja nas je tad okrepila i oplemenila svojim iskustvom i verom koja je beskrajna. Ja sam došla u svojstvu učenika koji se nekada vozio tim autobusom i neko ko je iz tih loših okolnosti isključivo iznedrio ogromnu snagu i da je prosto ta ograničenost od nas, danas sa ponosom mogu da kažem, stvorila prave i dostojanstvene ljude koji se još uvek bore i boriće se za Kosovo i Metohiju. Ono što je interesantno i specifično za te okolnosti jeste to što smo na početku 2003-2004. godine išli žutim autobusima, ali pod pratnjom bezbedonosnih vozila Kfora koji je bio u našoj okolini. Žuti autobusi su svuda u svetu zaštićeni svojom bojom, a mi smo išli pod pratnjom, morali smo da slušamo njihovu signalizaciju i da budemo još oprezniji“, kaže Zorana.
Za Mariju Karadžić, nastavnicu srpskog jezika i književnosti u Građevinsko – saobraćajnoj školi u Gračanici nema dileme – žuti autobusi su simbol stradanja srpskog naroda.
„Žuti autobusi su za mene ti nemi heroji i tihi svedoci svega što se dešavalo od 1999. godine do danas. Oni su baš kao i narod izmešteni iz Prištine doživeli sličnu sudbinu. Žuti autobusi i dalje voze decu, u međuvremenu su pristigli i plavi autobusi, malo stariji ali bolje opremljeni, sada zajedno voze“, tiho kazuje Marija.
Direktorica Zavičajnog muzeja Ruma Branislava Konjević naglašava da je film veran prikaz tužne stvarnosti u našoj južnoj pokrajini.
„Nastojimo da negujemo veze kulturnih i obrazovnih institucija severne i južne pokrajine. Imamo saradnju sa muzejem u Kosovskoj Mitrovici i sa Filozofskim fakultetom iz istog grada. Radmila je bila ljubazna da se odazove našem pozivu, da dođe u Rumu i da našoj publici, kroz svoje dokumentarno ostvarenje, iz prve ruke prikaže kakav život Srbi, a posebno mladi, imaju dole na KiM“, kaže Branislava i dodaje da je u planu da se Muzej iz Kosovske Mitrovice do kraja godine predstavi izložbom u Rumi.
Filmska kritika je ocenila da „Žuti autobus“ pruža dragocen uvid o počecima, usled rata prekinutog školstva, progrona nad svime što je u to vreme bilo srpsko. Otvara mogućnost za nove priče o ponovnom obnavljanju i uspostavljanju zdravstvenog sistema i prvih srpskih medija koji su bili okosnica obnavljanja života na prostoru centralnog Kosova posle rata 1999. godine.
preuzeto sa sajta Opštine Ruma
