U Zavičajnom muzeju Ruma, u četvrtak 25. juna 2020. godine, održana je promocija Zbornika Zavičajnog muzeja Ruma, br. VIII i IX.
Zavičajni muzej Ruma predstavio nove zbornike – Stručnjaci ocenili da poseduju visok naučni kvalitet.
Zavičajni muzej Ruma spada u retke muzeje koji imaju svoju periodičnu publikaciju, a rumskoj publici sinoć su predstavljeni novi Zbornici broj 8 i 9, o kojima su govorili recenzenti: muzejski i naučni savetnik dr Drago Njegovan i dr Branislav Popović, iz Leksikografskog odeljenja Matice Srpske.
Pored rumske opštine zbornici sadrže istraživanja i za teritorije koje obuhvata Zavičajni muzej: Pećinci, Stara Pazova, Inđija, ali se odnose i na celo područje Srema i Vojvodine, kulturološko područje koje obuhvata isti mentalitet, običaje i istoriju, kazala je mr Branislava Konjević, direktorica Zavičajnog muzeja Ruma.
Zbornik broj 8 je posvećen prisajedinjenju Srema i drugih vojvođanskih oblasti Srbiji, ali se u njemu nalaze i veoma mnogo drugih korisnih priloga iz oblasti arheologije, istorije, posebno zavičajne. Zbornik broj 9 je posvećen osmovekovnom trajanju autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, naravno sa naglaskom na pravoslavlje u Sremu. Tu su i drugi značajni radovi iz zavičajne istorije.
Dr Njegovan smatra da zbornici Zavičajnog muzeja poseduju visoki naučni kvalitet, te da bi naredni, jubilarni, deseti Zbornik trebao da se objavi kao bibliografija,kako bi se na jednom mestu videlo sve ono o čemu i na koji način je pisano, što će pokazati vrednost publikacija.
„Publikacija je vredna, donosi vredne nalaze i ona je potvrda rada stručnjaka u ovoj ustanovi, jer se ova ustanova bavi prikupljanjem određenih istorijskih artefakata, ali i njihovom prezentacijom. U nauku ne spada samo rezultat, nego i put do rezultata. Ovi radovi se zasnivaju na arhivskoj građi, muzejskoj građi, ali i na istraživanjima do sad nepoznatih izvora“, poručio je dr Njegovan.
Članci u zbornicima su urađeni uglavnom trudom zaposlenih u muzeju i to je veoma bitno da se zaposleni u muzejskim institucijama angažuju u naučnom radu i pre svega na korišćenju fonda institucije, smatra dr Branislav Popović.
„Na taj način se prezentuje sam fond muzeja, predmeta koji se u njemu nalaze i prosto se sagledava istorija i istorija ličnosti ovog kraja. Stil je bitan, a izbor tema bi trebalo da bude takav da zainteresuje širu publiku, jer u ovakvim tipovima časopisa postoje zaista veoma zanimljivi članci koji bi mogli da zainteresuju čitaoce pre svega sa ovog područja, da se upoznaju sa istorijom svog grada i kraja. Zbog toga je dobro da pišu sami zaposleni jer oni na najbolji način to mogu da približe široj čitalačkoj publici, jer bolje poznaju publiku u Rumi i okolini“, rekao je dr Popović.
Pored kustosa Zavičajnog muzeja u Rumi, priloge za zbornike daju i saradnici Matice Srpske, profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu i drugi, zavisno od teme.
