Одржано предавање ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ

јул 19, 2018

Пред бројном и заинтересованом публиком за локалну историју кустос, историчар Александра Ћирић је одржала презентацију „Знамените Румљанке“, 18. јула 2018. године, у сали легата Феђе Соретића

 

 

Предавањем о знаменитим Румљанкама са краја 19. и почетка 20. века синоћ је у Завичајном музеју направљен још један осврт на славну прошлост нашег града, његове најзначајније личности, али је још једном потврђена и теза о Руми као грађанској средини која је увек била корак испред свога времена.

Презентацију „Знамените Румљанке“ одржала је кустоскиња историчаркаАлександра Ћирић и том приликом је говорила о Персиди Пинтеровић, Милени Миладиновић, Мари Богдановић и Славки Петровић Средовић, Румљанкама које су у области образовања, науке и уметности оставиле значајан траг у прошлости Руме.

„Неке су рођене у нашем граду, а неке су већи део свог живота провеле у њему и оставиле су значајан траг у нашој завичајној прошлости и заслужиле су да их чувамо о заборава. Свакако оне нису једине знамените Румљанке, међутим, њих четири сам изабрала јер су живеле крајем 19. и почетком 20. века, јер је то период када су жене углавном биле у друштву заступљене као домаћице и мајке, јер је образовање и школовање било намењено синовима из богатих породица. Ипак, Рума је у том периоду била развијена трговачка и привредна средина, са свим елементима европске вароши, па се могла дичити и културним животом, али и правом да се школују и женска деца“, казала је Александра.

Посетиоци су синоћ могли да се ближе упознају са животом Персиде Пинтеровић, њеним хуманитарним и професионалним радом. Персида је била школована учитељица, која је предлог ондашњег Министарства просвете и Љубомира Ненадовића радила као наставница у Вишој учитељској школи у Београду, а касније је била и управница те образовне установе. Могло се чути и да је искуства стечена на учитељском усавршавању у Пруској применила у српским школама, а наглашен је и њен културни ангажман и рад при позоришту.

Пошто се ове године облежава 100 година присаједињена Срема Србији, и супруга др Жарка Миладиновића, Милена Миладиновић, са правом је била једна од знаменитих Румљанки о којој се синоћ приповедало. Александра је подсетила на Миленин рад на књижевном пољу, пријатељство са Јованом Јовановићем Змајем, политички ангажман и заједничку борбу, раме уз раме са својим супругом, за српско националне питање.

Угледна румска породица Богдановић изнедрила је и прву српску школовану фотографкињу Мару, која је завршила Уметничку академију у Минхену, а усавршавала се у Бечу, где је и упознала свога супруга, чувеног вајара Тому Роксандића. Њене фотографије, тј. портрети краљице Марије и тек рођеног престолонаследника Петра II Карађорђевића коришћени су за серију разгледница, а током презентације је истакнута чињеница и да је Мара говорила неколико светских језика.

Занимљиво је да се породична штампарија српске вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић, налазила баш у просторијама данашњег Завичајног музеја. Посетиоци су се подсетили и најважнијих скулптура и медаља које је Славка израдила, попут скулптуре „Три детета са књигом – пионири читају“, која се налази у Малом парку у Главној улици у Руми, и плакета са ликовима Вука Стефановића Караџића и Исидоре Секулић.

текст преузет са званичног Општинског сајта

Прочитајте још

ПОСЕТИТЕ НАС

Главна 182, 22400, Рума, Србија

ПОШАЉИТЕ НАМ ПОРУКУ

ПОЗОВИТЕ НАС

O МУЗЕЈУ

Основан 1. марта 1962. решењем Народног одбора општине Рума као „завичајни историјско-природњачки музеј“ са прецизно утврђеним задатком „да ради на ископавању, сакупљању и сређивању збирки предмета, слика и записа историјске вредности, затим да организује изложбе и предавања…“

РАДНО ВРЕМЕ

понедељак  7:00 - 20:00 h
уторак  7:00 - 20:00 h
среда  7:00 - 15:00 h
четвртак  7:00 - 20:00 h
петак  7:00 - 20:00 h
субота 10:00 - 15:00 h
недеља само најављене групe

Veb prezentacija je licencirana pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija; Dizajnirano od strane Play Media

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja